Republika Srbija

VRHOVNI KASACIONI SUD

Rev2 492/2014

23.12.2015. godina

Beograd

 

U IME NARODA

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca I.S. iz Z., čiji je punomoćnik R.K., advokat iz Z., protiv tuženog DOO za pružanje usluga taksi prevoza T. c. iz Z., koga zastupa R.S., advokat iz Z., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2654/13 od 17.03.2014. godine, u sednici održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2654/13 od 17.03.2014. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 107/12 od 16.05.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 01.11.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće radno mesto. Stavom drugim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

 

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2654/13 od 17.03.2014. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

 

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

 

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (”Službeni glasnik RS” 72//11…), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

 

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema značaja navod revizije o bitnoj povredi iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP jer ona ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog ali ni navod o bitnoj povredi iz stava 1. istog zakonskog člana učinjenoj u drugostepenom postupku jer su pobijanom drugostepenom presudom ocenjeni bitni navodi žalbe.

 

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 29.09.2011. godine na radnom mestu vozača taksi vozila. Navedenim ugovorom o radu radni odnos je zasnovan na određeno vreme počev od 01.10.2011. do 31.03.2012. godine. Članom 8. navedenog ugovora ugovoreno je da probni rad traje šest meseci i da u toku trajanja probnog rada parnične stranke mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom ne kraćim od pet radnih dana. Kod tuženog postoji Uputstvo za rad taksi vozača kojeg su bili dužni da se pridržavaju svi vozači.

 

Zaključivanju ugovora o radu prethodilo je zaključenje ugovora o poslovno- tehničkoj saradnji od 06.05.2011. godine koji je ugovor otkazan oko čega stranke vode postupak pred prvostepenim sudom. Tuženi je 02.11.2011. godine doneo obaveštenje u kome je naveo da tužilac ne ispunjava sve zakonske uslove za obavljanje posla taksi prevoznika jer ne poseduje legitimaciju za taksi vozača, zbog čega nije u stanju da obavlja delatnost. Tuženi je konstatovao da je ispunjen raskidni uslov i obavestio tužioca da mu sa 08.11.2011. godine otkazuje ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.

 

Rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je 01.11.2011. godine. U rešenju je navedeno da se ugovor o radu otkazuje sa 08.11.2011. godine, da je ugovorom o radu ugovoren probni rad od šest meseci i da je tuženi iskoristio mogućnost iz člana 36. stav 3. Zakona o radu i otkazao tužiocu navedeni ugovor imajući u vidu rezultate probnog rada tužioca. Kod tuženog ne postoji posebna komisija za praćenje rezultata rada ali rad svih taksista prati pet koordinatora tuženog koji su taksisti, što je tuženi svojom odlukom verifikovao. U slučaju tužioca koordinator je bio D.G. čiji je zadatak bio da prati njegov rad i obaveštava direktora o pritužbama. Tužilac je pozvan u kancelariju tuženog 01.11.2011. godine gde su mu u prisustvu dva koordinatora ponovo predočene pritužbe na njegov rad, koje su u prethodnom periodu stavljene od strane klijenata i kolega taksista. Pritužbe su se odnosile na stanje njegovog automobila koje nije zadovoljavalo higijenske uslove, zatim vožnja dužom relacijom, priča telefonom u toku vožnje.

 

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu.

 

Prema članu 36. Zakona o radu za vreme probnog rada zaposleni poslodavac mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće stručne i druge radne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

 

U ovom slučaju, između parničnih stranaka zaključen je ugovor o radu na određeno vreme i pri tome ugovoren probni rad. Tužilac za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće stručne i radne sposobnosti, o čemu je obavešten od strane svog pretpostavljenog, a na osnovu primedbi klijenata i kolega. Kako je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno (a utvrđeno činjenično stanje se u reviziji ne može pobijati) da tužilac ne pokazuje odgovarajuće stručne i druge radne sposobnosti, nastupio je otkazni razlog iz člana 36. stav 3. Zakona o radu.

 

Prema sadržini odredbe člana 36. stav 3. Zakona o radu poslodavac ili zaposleni mogu u toku trajanja celog perioda probnog rada učiniti otkaz ugovora o radu sa otkaznim rokom od najmanje pet radnih dana, što predstavlja odustajanje od ugovora po sopstvenoj dispoziciji a po izričitom zakonskom osnovu. Stipulacija ove odredbe ne upućuje na obaveznost obrazloženja razloga i motiva za ovakvo otkazivanje i odustajanje od ugovorenog probnog rada. Tuženi je u postupku ipak dao razlog i obrazložio ga, što je u sprovedenom sudskom postupku i činjenično provereno, pa su o tome neosnovani revizijski navodi.

 

Kako se u reviziji ponavljaju navodi iz žalbe pravilno ocenjeni od strane drugostepenog suda, to je izostavljeno detaljnije obrazlaganje daljih razloga pobijanja pravnosnažne presude i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 2. ZPP.

 

Predsednik veća sudija

 

Ljubica Milutinović,s.r.