Republika Srbija

VRHOVNI KASACIONI SUD

Rev2 366/2015

28.05.2015. godina

Beograd

 

U IME NARODA

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca LJ.M. iz R.D., čiji je punomoćnik Z.M., advokat iz N., protiv tuženog O.t.t. DOO B., čiji je punomoćnik N.S., advokat iz N., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 1224/14 od 21.05.2014. godine, ispravljenoj rešenjem tog suda pod istim brojem od 29.01.2015. godine, u sednici veća od 28.05.2015. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 1224/14 od 21.05.2014. godine, ispravljene rešenjem tog suda pod istim brojem od 29.01.2015. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2094/12 od 30.01.2014. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 1837/12 od 31.08.2012. godine. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i prizna mu sva prava po osnovu rada počev od 31.08.2012. godine do dana vraćanja na rad. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 108.000,00 dinara.

 

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 1224/14 od 21.05.2014. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda pod istim brojem od 29.01.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

 

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

 

Tuženi je preko punomoćnika podneo odgovor na reviziju.

 

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

 

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje da je izreka pobijane drugostepene presude nejasna, budući da je rešenjem Apelacionog suda u Nišu od 29.01.2015. godine ispravljena očigledna greška u uvodu i izreci drugostepene presude.

 

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su zaključili ugovor o radu od 01.03.2012. godine za obavljanje poslova monter telekomunikacione opreme, a članom 4. je ugovoren probni rad u trajanju od šest meseci. Pobijanim rešenjem tuženog od 31.08.2012. godine tužiocu je prestao radni odnos iz razloga što nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti na probnom radu. U pismenom mišljenju direktora Sektora izgradnje i održavanja na terenu, sačinjenom na osnovu izveštaja neposrednog rukovodioca tužioca, navedeno je da tokom probnog rada tužilac nije zadovoljio kriterijume i standarde tuženog i predloženo je da mu po isteku probnog rada ugovor o radu ne bude produžen.

 

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo, kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog kojim mu je prestao radni odnos, i za vraćanje na rad kod tuženog.

 

Članom 36. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), stavom 4. je propisano da zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu. Članom 20. Pravilnika o radu tuženog propisano je da obavljanje poslova za vreme probnog rada prati neposredni rukovodilac, na osnovu čijeg mišljenja direktor utvrđuje da zaposleni nastavlja da radi kod poslodavca, ili da mu prestaje radni odnos danom isteka probnog perioda utvrđenog ugovorom o radu.

 

U postupku je utvrđeno da je tužiocu pobijanim rešenjem prestao radni odnos po isteku šest meseci, za koji period je ugovoren probni rad zaključenim ugovorom o radu, na osnovu mišljenja neposrednog rukovodioca koji je ocenio da tužilac nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti. Stoga je pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa zakonito, u smislu člana 34. stav 4. Zakona o radu, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

 

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

 

Predsednik veća – sudija

 

Snežana Andrejević,s.r.