Član 270. stav 1. i član 272. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima

UKOLIKO JE UGOVOR, KOJI JE „OSIGURAN“ UGOVORNOM KAZNOM, RASKINUT, NEMA  MOGUĆNOSTI  OSTVARIVANJA  PRAVA  NA  UGOVORENU  KAZNU,  POŠTO JE  RASKIDOM  UGOVORA  PRESTALA  SVRHA  ZA  KOJU  JE  UGOVORENA  KAZNA BILA  UGOVORENA  (UGOVORENA  KAZNA  JE  SREDSTVO  OSIGURANJA ISPUNJENJA OBAVEZE IZ UGOVORA U ROKU).

Iz obrazloženja:

Predmet  spora  je  zahtjev  tužitelja  za  isplatu  iznosa  od  23.869,50  KM,  kao  štete

predviđene članom 17. Uslova Ugovora o građenju zaključenog među strankama 03.09.2007. godine, a za slučaj da radovi ne bi bili izvedeni u ugovorenom roku.

I po pravnom shvatanju ovog suda, pravilno je drugostepeni sud štetu zbog kašnjenja iz

člana 17. Uslova Ugovora pravno cijenio kao ugovornu kaznu iz člana 270. stav 1. ZOO u vezi sa  članom  271.  stav  1.  ZOO,  budući  da  su  stranke  ugovorile  da  će  tuženi  platiti  određeni novčani iznos ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zakasni sa njenim ispunjenjem (član 270. stav 1. ZOO), te odredile visinu za svaki dan kašnjenja (član 271. stav 1. ZOO).

Međutim,  nepravilan  je  stav  drugostepenog  suda  da  tužiteljima  pripada  pravo  na ugovornu kaznu, zbog čega je materijalno pravo pogrešno primijenio.

Ugovorna kazna se ugovara u slučaju da dužnik ne ispuni ugovornu obavezu ili zakasni

s  njenim  ispunjenjem,  što  znači  da  je  ispunjenje  moguće  tražiti  samo  ako  ugovor  koji  je „osiguran“  ugovornom  kaznom  postoji.  Ukoliko  je  ugovor,  koji  je  „osiguran“  ugovornom kaznom, raskinut, a kao što je slučaj u konkretnom predmetu, nema mogućnosti ostvarivanja prava na ugovornu kaznu, pošto je raskidom tog ugovora prestala svrha  u koju  je ugovorna kazna  bila  ugovorena  (ugovorna  kazna  je  bila sredstvo  osiguranja  ispunjenja  obaveze  iz ugovora u roku).

Zbog navedenog, kada su tužitelji raskinuli predmetni ugovor, ne pripada im pravo na

štetu  iz  člana  17.  Uslova  Ugovora,  jer  ona  po  svojoj  pravnoj  prirodi  predstavlja  ugovornu kaznu i ne može biti sinonim za štetu nastalu raskidom ugovora.

(Presuda Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj: 17 0 Ps 002693 12 Rev od 03.09.2013. godine)

Čan 629. Zakon o obligacionim odnosima
Sve dok naručeni posao nije dovršen naručilac može raskinuti ugovor kad god hoće, ali je u tom slučaju dužan isplatiti posleniku ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos troškova koje ovaj nije učinio, a koje bi bio dužan učiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namjerno propustio da ostvari.

Pogledaj više

Tužitelj svoj tužbeni zahtjev temelji na tvrdnjama da zaključeni ugovor o kupoprodaji stana, koji je punomoćnik zaključio sa drugotuženim, pravno ne obavezuje tužitelja kao vlastodavca, iako ga je punomoćnik obavio u ime i za račun vlastodavca, jer da se punomoćnik nije kretao u granicama datih mu ovlašćenja i uputstava pri obavljanju pravnog posla.

Pogledaj više