ŠTETA (materijalna i nematerijalna)

POD  PROTIVPRAVNIM  DRŽAOCEM  SE  SMATRA  SVAKO  ONO  LICE  KOJE  NA PROTIVPRAVAN  NAČIN  ODUZME  FAKTIČKU  VLAST  NAD  STVARI  VLASNIKU, ODNOSNO  LICE  KOJE  JE  PROTIV  VOLJE  IMAOCA  DOŠLO  U  POSJED  STVARI. STOGA  SVOJSTVO  NEOVLAŠTENOG  VOZAČA  U  SMISLU  ČLANA  175.  ZOO  IMA ONO LICE KOJE JE VOZILO OTUĐILO U NAMJERI DA STEKNE SVOJINU NAD NJIM  ILI SAMO RADI PRIVREMENE UPOTREBE.

KADA JE TUŽITELJ U DUŽEM VREMENSKOM PERIODU (4 GODINE) RADIO KAO RUKOVAOC MAŠINE, BIO UPOZNAT SA PRAVILNIM NAČINOM RADA NA MAŠINI, A  NE  RADI  SE  O  NAROČITO  KOMPLIKOVANOJ  MAŠINI  U  SITUACIJI  KADATUŽITELJ  DOŽIVI  POVREDU  NA  RADU,  RADEĆI  NA  TOJ  MAŠINI,  ON  SE  U PARNIČNOM  POSTUPKU  POKRENUTOM  NJEGOVOM  TUŽBOM  RADI  NAKNADE ŠTETE OD POSLODAVCA NE MOŽE SA USPJEHOM POZIVATI NA ČINJENICU DA GA  JE  POSLODAVAC RASPOREDIO  NA  RAD  NA  MAŠINI  ZA  KOJU  SE  TRAŽI ŠKOLSKA SPREMA KOJU ON NIJE POSJEDOVAO.

“U ovom postupku tužitelj potražuje materijalnu štetu na vozilu, a koju štetu su počinili navijači drugotuženika – gostujućeg nogometnog kluba, pa pravilno zaključuje sud prvog stupnja da na strani  prvotuženika (nogometnog kluba domaćina utakmice) kao organizatora priredbe nema odgovornosti. Ovo stoga, što je odredbom čl. 181. Zakona o obligacionim odnosima propisana odgovornost organizatora priredbi prema kojoj organizator odgovara za štetu nastalu smrću ili tjelesnom povredom, ali ne i za materijalnu štetu na vozilu tužitelja.

Iz činjeničnih utvrđenja nižestepenih sudova proizilazi da je tužitelj presudom Općinskog suda u Sarajevu broj: K-645/04 od 28.03.2005. godine (pravosnažna sa danom 23.04.2008. godine) osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest mjeseci, koja mu je uračunata u vrijeme provedeno u pritvoru (period od 20.01.2004.- 20.07.2004.godine), ali je od 21.07.2004.godine pa do 31.03.2005.godine u pritvoru bio duže osam mjeseci i deset dana od izrečene mu kazne

Odredbom čl. 201. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da u slučaju smrti nekog lica sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, djeca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Dakle radi se o posebnom vidu nematerijalne štete predvidjene za bliske srodnike urmlog koja im pripada kao satisfakcija za njihove duševne bolove koje su imali u momentu smrti njihovog srodnika i koje će imati i ubuduće. Ovaj vid nematerijalne štet uopšte se ne može reparirati i ona ostaje, ali se njeni učinci mogu smanjiti novčanom naknadom kao satisfakcijom, a koja se odredjuje prema prilikama u vrijeme presuđenja.

Predmet  spora  u  ovoj  parnici  je  zahtjev  za  naknadu  štete  nastale  tjelesnom

povredom koju je tužilac pretrpio prilikom vatrometa organizovanog na nogometnoj

utakmici  koju  je  organizovao  tuženi,  te  bacanja  raznih  predmeta.  Ukoliko  je  šteta

prouzrokovana iz bačene pivske flaše, koju su iz gledališta bacili posjetioci, tada tuženi za ovu štetu odgovara kao organizator priredbe u skladu sa članom 181. Zakona o obligacionim odnosima.

ORIJENTACIONI KRITERIJI i iznosi za utvrđivanje visine pravične novčane naknade nematerijalne štete

Ovi orijetnacioni kriteriji trebaju omogućiti ujednačenu primjenu člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ“ broj: 29/78, 39/85 i 57/89, „Sl. list RBiH“ broj: 2/92 i 13/93, „Sl. novine FBiH“ broj: 29/03 i 42/11 – u daljnjem tekstu: ZOO).